Branko MIljkovic
11/09/2008
O njemu se dosta govorilo zbog njegovih pesama, boemskog zivota i neuzvracenih ljubavi, ali prava tema postala je njegova smrt.
Zvanični nalazi govore da je izvršio samoubistvo.
U svakom slusaju Branko je bio i ostao jedan veliki srpski presnik, koji je svoju sudbinu sam odredio, ali iza sebe ostavio mnostvo prelepih pesama.
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku
Nema je ovde, sve je više gubim
U časnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko živa,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporočno ljubim
dane započeo tužno. Tu se skriva
bol bez odjeka i reč bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi sličnost da usnim, dok strava
tišti mi čelo i niče na stolu.
Ona je deo predela što spava.
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju
iscrpem budućnost u svirepom bolu
Izraste vetar u nežnu biljku
iz tog podzemlja gde svetiljku
i pticu nikad da doselim
Nepronašene proplanke krvi
u pešcano podne sam odbolovo
al topli hleb tvog imena još mrvim
ptico među predelima, Stražilovo
zemljo preko moga zaspalog uma
dok list po list umire šuma
Dete sakriveno u jednom poljupcu pati
sutra rođeno. O nek se vetar s biljkama izmotava
Neka se kamenje pred nevidljivim raskršćem uspava
Samo da l će na skeletu osmeh moj prepoznati?
9 Comments Add your own
1. Ivana Todor Todorovic | 01/29,2011
Nije mi samo jasno zasto mnogi kao odgovor na dozivljene nam pesme cesto pisu o sebi gde iznose cinjenice koje su, budimo isreni, dosadne. Mislim da su komentari poput lepo, dobro, savrseno izuzetno neispirativni i u krajnju ruku glupi jer NISTA NE PREDSTAVLJAJU.
Na kraju, sto se tice mog skromnpg misljenja o Miljkovicu, najbolje pesma mu je "Ohridskim trubadurima" gde neprikosnoveni kresendo, vrhunac srpskog neosimbolizna ima refren "Isto je pevati i umirati"
2. PALI ANDJEO | 11/28,2008
Cekao sam je,al joj ponos nije dozvolio da napise tesku rec IZVINI...
3. stepskivuk | 11/28,2008
Branko je sazdan,sav od sna,stiha i krvi...
Najmocniji pesnik koji je zemljom hodio,cak toliko velik,da ponekad sumnjam da je izmisljen.
I pronadju se u njemu,svi kojima emocije upravljaju zivotom,uvek u istom periodu zivota.
Zaista zanimljivo.
4. PALI ANDJEO | 11/28,2008
Bila je moja,mada je zapravo nikad nisam ni imao,zeleo sam da budem njen,ali ona je odlucila da me nikad ne uzme...
5. PALI ANDJEO | 11/21,2008
Ako ikada prestanem da je volim neka mi dusa izgori u paklu,neka mi pljosnati crvi pojedu srce i neka me vecni bol i patnja zauvek progutaju...
6. lilipolipip | 11/09,2008
Sve pesme su lepe (za one koji se ne boje umiranja)...
7. behappy | 11/09,2008
Ovaj pesnik mi je pomogao u osmom,da dobijem 5 iz srpskog:)pisala sam referat o njegovom zivotu...a prochitala sam i knjigu...a pesma "uzalud je budim"je mnogo lepa...
8. lilipolipip | 11/09,2008
Odlicno...to je i trebalo da se desi...
9. tijanas | 11/09,2008
Devojko divno...
Podsetila si me..:)
Leave a Reply