Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik... Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje... I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje... Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim... Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin... I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin... Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu... Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo? Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...
Sve ono sto je ostalo za nama odnece neko sa rukama od vetra, sa licem sunca, sa osmehom meseca
Ostavite nam bar uspomene da ponekad i mi odlutamo i budemo srecni u ovom sivom gradu
Ako kazes da zaboravim ja cu reci ne, ako kazes da ovde ima zivota za mene ja cu reci ne...Ako kazem da cu te cekati...ti ces reci ne...
Why are you so perfectly imperfect?
Gray town woke up memories, its messing with my head...
Days just passing me by...they dont let me breath on my own... they are just putting words in my mouth, putting their hands in my hand, their smile on my face...its not me anymore...
I cant see my reflection...you know what that means?
U suterenu tunel ka nebesima,
na tankoj gazi jutro mracan goblen tka,
sumorna lica, nasamo sa gresima,
u hodniku bez povratka,
u crni grm se moja ptica zaplela,
zaneta titraina zvezda Danica.
I kasni dah dok hladi celik,
skalpela klizi niz nit brojanice.
Postoji plan da je anðeli ukradu,
il’ bar na cas da je vrate medju njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priceka njen trag,
ne vrede price koje znam,
laže za oci pospane,
izmišljam bajku cudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.
Negde sam decak jedan zbunjeno
na mostu stoji,
jer tek sluti da postojiš,
negde u tebi ceka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna,
u tebi lanac zvecka tajnim alkama,
biceš ti majka majkama.
Postoji plan da te anðeli ukradu,
il’ bar na èas da te vrate meðu njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.
Он, који не зна да ћути, Он, који говори смело, Он, који познаје лепоту порока, Он, који воли посесивно,који воли верно, Он, који никада не попушта, Он, који краде моје мисли, Он, који крије своје лице, Он...једини мене познаје...
Mozda nikada vise i ne bude isto kao pre, Mozda mi nikada vise i ne dodjes u san. A mozda je i taj san bio samo varka moje maste...mozda...
Mozda se slova tvoga imena vise nikada nece naci na mojim usnama, Mozda te usne nikada vise ne osete toplinu, Mozda telo uvene bez dodira, Mozda dusa nestane sa vetrom...mozda...
Mozda sutra zaspim i nikada se vise ne probudim, Mozda ce moje telo dobiti lep pokop, Mozda ga bace zemlji, Mozda pepeo moje duse odnese vetar...mozda..
Mozda se i probudim, zivnem, udahnem, Mozda nema ponovo izgovorim ime tvoje, Mozda i prestanem da te volim...mozda...
Our honeymoon is over
And the best days of our love
Are dead and gone
Instead of growing closer
This time goes on and on
We're getting miles apart
Though you're beside me as before
And when we kiss goodnight I find...
We're using the same bathroom
Where your personal things
Are lying close to mine
And I know that our clothes
Are drying on the same line
When friends come to call
They read our names on the door
If they could read our minds, they'd find...
(We're) talking about problems
But we keep our feelings deep inside
We never say a tender word
We couldn't even if we tried
It's hard to realize you're the girl
I've been waiting for
'Cause when we kiss goodnight I find...
...That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore
That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore
Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilištima u rudnicima boksita Ubeđivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska
Grešile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrčala među liticama Gonjen točilima kršima i gubom Do grla u živom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao životinja Grom u lancima čamio za brdima Molio sam za sluh fizičkih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladića Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod lažnim imenom leči svoj pepeo U mrcavi među dvojnicima Dok muzika sneg u uši ubacuje Kleo sam se u obe ruke naročito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolašina Govorio istine na svim jezicima Žario i palio da ih poveruje Dok je ćutala sećao sam se Da si mi najkrupnije laži verovala Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsećalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaža da ti se uzalud udvara Kako te teram da ideš iz glave I kako nećeš Vera Pavladoljska
Kulo crnog žara pod slepim očima Zarazna zvezda sve i svašta saždi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavičajne bezdane padao Pričali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bežao u gore Da te glasno zovem da niko ne čuje Bio sujeveran - pitao prolaznike Kako tvoje lice zamišljaju Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji između dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nešto protiv Žeđ za rakijom je slična fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih žena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oči jedne žene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve što imam u životu Misleći na tebe Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica Sada me pogrešno traži oko zemlje Vučen tajnim magnetom mog čela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje Ti ćeš me izdati Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlašića sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko država tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska
...kao pesma bez reci
nota bez takta
prica bez smisla
dodir bez daha
oci bez lica
jato bez ptica
smo ti i ja jedno bez drugoga
ko oficir bez cina
voz bez sina
kao bez grane drvo
ko bez poslednjeg prvo
vulkan bez lave
heroj bez slave
smo ti i ja jedno bez drugoga
